.

ЈУНСКИ РОК – УГАО БРОДВЕЈА И 42. УЛИЦЕ

Факултет уметности Приштина-Звечан

Игра: Милош Јаџић
Ментор: проф. Александар Ђинђић

У овој монодрами са елементима музичког театра бави се питањем љуске среће, како је досегнути и питањем ,,шта је уопште човек”  (Волт Витман, Влати траве).

Павел, главни лик представе, одраста у Њујорку и постаје звезда на Бродвеју, као веома успешан играч. Да ли је то о чему је маштао цео живот довољно да каже себи да је срећан или је потребно удаљити се од свега у потрази за правим смислом живота, лишеног амбиције, гордости, бахатости… У филозофском смислу, глумац овде тежи помирењу америчког и православног поимања среће. Да ли је слобода у томе да човек буде оно што осећа да јесте или ипак у одрицању себе зарад вишег смисла.

Текстови који се користе у сврху приче су Chorus Line (Играчи првог реда), Џејсма Кирквуда и Николаса Дантеа, поезија Милене Марковић, приче из Новог Завета, ,,Неважна жена” и ,,Важно је звати се Ернест” Оскара  Вајлда, као и одломци из збирке поезије ,,Влати траве”  Волта Витмана. Користи се кореографијама бродвејског репертоара, модификоване нумере Боба Фосија и Џерија Мичела, као и сценским покретом.

Милош Јаџић, дипломирани глумац, професионални плесач и професор енглеског језика. Завршио је глуму у класи проф. Божидара Димитријевића, проф.Александра Ђинђића и асистенткиње Борјанке Љумовић, на Факултету уметности Приштинског Универзитета. Ментор мастер представе је проф. Александар Ђинђић.

С обзиром на то да ради пар представа у Позоришту на Теразијама, на радионици пројекта 11 Земаља, добитник је стипендије за школу музичког џез театра Jacob’s Pillow у Масачусетсу(САД) чији је директор Чет Вокер, бродвејски играч и кореограф. Усавршавао се и у Њујорку.  Идеја за мастер представу датира одатле, под снажним утицајем бродвејског репертоара.