ПРЕМИНУО МИЛАН ГУТОВИЋ

Данас је у Београду преминуо Милан Гутовић (Умка, код Београда, 11. август 1946 — Београд, 25. август 2021), један од најзначајнијих српских позоришних, филмских и телевизијских глумаца.

Академију за позориште, филм, радио и телевизију y Београду завршио је 1967. године у класи професора Миленка Маричића. Исте године заједно са својим колегама са класе (Јосифом Татићем, Светланом Бојковић, Иваном Бекјаревим, Ђурђијом Цветић, Танасијем Узуновићем), постаје један од чувених „Бојанових беба“, које је Бојан Ступица примио у стални ангажман Југословенског драмског позоришта. Од 2006. године је Првак драме Народног позоришта у Београду где остаје до 2011. године, када одлази у пензију.

Остварио је маестралне улоге у представама „Протекција”, „Кад су цветале тикве”, „Буба у уху”, „Ружење народа у два дела” „За ким звоно звони”, „Пучина”, „Колубарска битка”, „Ваљевска болница”, „Народни посланик”, „Отело”, “Путујуће позориште Шопаловић”, „Родољупци”, „Лажни цар Шћепан Мали”, „Гагаринов пут”, „Ко се боји Вирџиније Вулф”, „Вечера будала”, „Шупљи камен” итд.

Последње две деценије игра свој „Кабаре”, са којим је гостовао широм света.

Осим у Југословенском драмском и Народном позоришту у Београду играо је и на другим позоришним сценама, у Звездара театру, Култ театру, Позоришту Славија, Битеф театру, Црногорском народном позоришту, Крушевачком позоришту, Атељеу 212, НП Тимочке Крајине, Београдском драмском позоришту, Театру „Вук“.

У Театру Вук играо је у представи „Шупљи камен“ Николаја Кољаде у режији Тање Мандић Ригонат.

Филмску каријеру започиње 1968. године у филму Радоша Новаковића Бекства, након које је уследио богати кинематографски опус. Веће споредне и епизодне улоге је играо у неколико филмова као што су СБ затвара круг и Повратак отписаних. Прву главну улогу игра 1979 у филму Миће Милошевића Другарчине, који га је ангажовао и 1981 за филм Лаф у срцу, чији су сценарио писали Синиша Павић и Љиљана Павић где се епизодно појавио као Срећко Шојић. Годину дана касније, одлучују да његов лик прошире и снимају филм Тесна кожа, где је са Николом Симићем играо једну од главних улога која је доживела енормну гледаност, те због тога снимају наставке 1987, 1988, 1991. Осим тога веће и главне улоге остварује и у филмовима Ерогена зона, Дебели и мршави, Црна Марија, Мајстор и Шампита, Шпијун на штиклама, Условна слобода и Седам и по,

Прву већу улогу на телевизији остварује 1971. у серији Синише Павића Дипломци. Већу популарност стиче као Ђанкарло Мароти у Бољем животу и Драгослав у Отвореним вратима. Наступио је у више од 400 епизода серије Пустолов, која је емитована на РТС-у, као програм за децу и младе. Највећу популарност на телевизији је стекао 2006. године у ТВ серији Бела лађа када је поново заиграо лик Срећка Шојића из Тесне коже, који је играо до 2011.

Добитник је бројних награда, међу којима су Стеријина награда, Награда “Раша Плаовић”, Статуета Ћуран, Награда “Зоран Радмиловић”, Нушићева награда, Златни ћуран за животно дело Златна арена у Пули, Награда Цар Kонстантин, Награда за најпопуларнијји страни лик у Македонији.