БЕЗИМЕНИ

ДРАМАТУРГИЈА, РЕЖИЈА И ИГРА: Никола Угриновић

МЕНТОРСТВО: Вида Огњеновић, професор емеритус

КОСТИМ: Марија Николић

ДИЗАЈН ЗВУКА: Милош Благојевић

ФОТОГРАФИЈА:  Ненад Стојковић Шикс

ДИЗАЈН ПЛАКАТА И ПРОГРАМА: Маријана Иванчов

СВЕТЛО И ТОН: Чедомир Мачкашки

Монодрама „Безимени“, настала драматизацијом романа „Записи из подземља“ Фјодора Михајловича Достојевског, прича је о ужасно самољубивом, болесно осетљивом и лако увредљивом човеку, који, услед тежње за сопственим конформизмом и личном удобношћу, постаје саможиво, отуђено биће неспособно да воли.

Овог антијунака који записује свој живот у стану испод нивоа земље, и нивоа сваког човекољубља, оличава унутрашњи раскол. Иако интелигентан и свестан сопствених недостатака, неспособан је за стварну промену, често намерно делујући против сопственог интереса, како би доказао своју слободу.

Проговарајући о егоизму, недостатку емпатије, отуђењу, кризи идентитета и потрази за смислом, Достојевски на директан начин почиње да комуницира са савременим гледаоцем, постављајући му питања: да ли се незасито задовољавање телесних потреба може назвати слободом? Није ли осећај изгубљености, апатије и збуњености у данашњем свету, узрокован недостатком духовне вертикале у човеку?

Коначно, ако сваким даном у неверици посматрамо колико се вештачка интелигенција приближава нама, не треба ли се запитати потпуно обратно: колико смо се ми приближили вештачкој интелигенцији? Јер, ако угушимо у себи љубав за другог – за ближњег свог, хоће ли бити битно ко смо и којим се именом зовемо?

„Бог је милостив“, подсећа нас Достојевски, и додаје: „Треба само волети и бити храбар“.