25. ФЕСТИВАЛ КОРЕОГРАФСКИХ МИНИЈАТУРА

„Ова представа је настала из потребе и потраге за смислом, упориштем, изразом. Из жеље да се прича, која као да је одувек била ту, изнесе на видело и подели. Шта подразумева „бити уметник“ и бавити се уметношћу? Да ли је стварање потрага за слободом и шта та слобода стаје уметника? Колико му пружа, а колико изискује од њега и да ли је исто „певати и умирати“ како својевремено наговестио Бранко Миљковић?“

Марија Обрадовић рођена 1990. године, одрасла у Београду. Плесно искуство је започела кроз рад са Светланом Ђуровић, кореографом плесне трупе „Perpetuum“, са којом је радила седам година. 2015. године Марија се преселила у Њујорк и наставила рад као играч фриленсер. 2017. године је учествовала на плесном програму „Springboard Danse Montreal“ где је имала прилику да ради са Maxine Doyle и Michael Getman-ом. 2018. године Марија се придружила представи “Sleep No More” компаније PunchDrunk NYC. Провела је две године са компанијом изводећи једну од главних улога, Lady Macbeth. 2018. године Марија је такође постала члан Vim Vigor Dance компаније кореографкиње Shannon Gillen. Била је део представе “Forever”(2019) и “Together is close enough”(2021). Марија је асистирала Shannon Gillen на радионицама и пројектима на The Barnard College, The Juilliard School, New Dialect Company in Nashville и b12 festival у Берлину. Такође је имала прилику да предаје у оквиру Springboard Danse Montreal програма, као и у плеснним студијима Gibney и Peridance у Њујорку. Марија има диплому психолога са Филозофског факултета у Београду.

Јован Стаматовић-Карић је рођен у Београду 1986. године. Завршио основне студије клавира на НМАУ „П.И. Чaјковски“ , мастер студије на „Mozarteum“ универзитету и режију на Новој академији уметности на класи Љ. Ристића. У позоришту је присутан као редитељ, коредитељ, писац либрета за оперу, преводилац. Од 2015. до 2018. године био је доцент на катедри режије и глуме Нове академије уметности.

„Врпца, која води од њеног до мог пупка пресечена је још пре четврт века. Од тада смо често много удаљеније од тих 50цм, који нас везиваху док смо још биле једно. Она ме је донела на овај свет. Могла бих да јој га улепшам. Немам хитнијег посла од тог да њој поклоним љубав. Желим да јој будем близу. Врпца, која води од моје креативне душе до њене душе жељне израза – ствара се сада, овом представом.“

Александра Аризановић (Краљево, 1995): Одрасла као вољено дете. Завршила мастер академске студије глуме на АУНС, у класи професора Бориса Исаковића. На академији је коначно нашла простор/време да се креативно изрази и кроз плес. Сматра да је сада на овом свету да би стварала уметност која наводи човека да пожели да живи. Управо се обрадовала што је и она и даље жива. Игра у позориштима широм земље.

Јелица Аризановић (Краљево, 1966): Одрасла на селу као највећи зврк. Била би глумица, да су је пустили. Била би правница, да је болест њене мајке није вратила на село. Премда је највећи љубитељ школе и учења, школе није завршила. Ради као техничка секретарица у Рашком управном округу у Краљеву. Воли уметност, лепу писану реч, поезију, плес и своју децу, изнад свега…

Јулија Петковић (Ниш, 1996): Одрасла на кнежичким брдима. Дипломирала глуму на АУНС, у класи професора Бориса Исаковића. У њој и око ње је музика. У дневник не пише реченице, већ стихове. Под псеудонимом Дуда Буржујка прави музику и паре.

Немања Антонијевић (Краљево, 1994): Одрастао кријући у себи уметника. Дипломирао на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Жури да сазна све о човеку и животу који живи. Бави се архитектуром, дизајном, музиком и налажењем начина да сва та уметност из њега слободно тече и материјализује се.

Војин Тодоровић (Краљево, 1994): Одрастао у Врњачкој Бањи. Графички дизајнер по струци, а по слободном избору у животу – уметник. Бави се музиком и музичком продукцијом. Један је од власника студија „Биз“ на Дорћолу.