25 Mar ШТУЦАЊЕ
Премијера: 10. април 2016.
Сцена „КУЛТ”, Сезона 2015/16.
Превод с руског Наташа Радуловић
Режија: ИСИДОРА ГОНЦИЋ
Асистент режије: Лука Јованов
Аутор музике и извођење на хармоници: Лука Лопичић
Организација: Марија Милосављевић
Сценски покрет: Небојша Громилић
ЛИЦА
Сергеј: ЖЕЉКО МАКСИМОВИЋ
Федор: АЛЕКСАНДАР МЕДА ЈОВАНОВИЋ
Човек који зна: ЛУКА ЛОПИЧИЋ
Драмски писац и песник. Рођен 1976. године у Кушви, у Свердловској области на Уралу у Русији. Дипломирао је драматургију на државном позоришном институту у Екатеринбургу у класи Николаја Кољаде, 2008. године. Његови комади су постављени и објављени у Русији и иностранству. Објављује драме и песме у часописима и збиркама поезије. Аутор 25 драма, међу којима су најпознатије: Кругови одбране/ Све ће бити добро (Круговая оборона/ Все будет хорошо) која је објављена у пољском часопису Дијалог (Польша) 2004. године, Мамица (Мамочки, 2006), Партија (Партия), Мир у свету (Миру мир) и Штуцање (Икота, 2011).
Добитник је прве награде на Међународном такмичењу модерне драме „Евразия-2006“ (Екатеринбург) у номинацији „Представа о било којој теми“, добитник је друге награде на Међународном фестивалу модерне драме „Слободна позоришта“ (Белорусија) у категорији „експериментални игре“, као и Награде „Дужност. Част. Врлина“ коју додељује часопис „Савремена драматургија“ (Современная драматургия). Финалиста независне књижевне награде „Деби“ (Дебют, 2011).
Рођена 1990. године у Београду. Дипломирала позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду у класи проф. Иване Вујић.
Била је асистент режије на представама: ГРК ЗОРБА (Михајло Вукобратовић, Позориште на Теразијама и Будва Град Театар), PLAY POPOVIĆ (Ивана Вујић, Атеље 212 и Дом Културе Панчева), ГЛАВО ЛУДА (Никола Булатовић, Позориште на Теразијама и Дом Културе Чачак), ЗОНА ЗАМФИРОВА (Кокан Младеновић, Позориште на Теразијама), ИЗДАЈА (Горан Шушљик, ЈДП), СЛУЧАЈЕВИ/ LOST IN SERBIA (Кокан Младеновић, ДАДОВ), КАЗИМИР И КАРОЛИНА (Снежана Тришић, Атеље 212).
Позоришне режије: МУЗА, Муза Павловна (УК “Вук Караџић”, 2012), ПОЗИВ, Дарко Марјановић (ДАДОВ, 2012), ПРИНЦ ЖАБА, Дејвид Мемет (Сцена “Мата Милошевић” ФДУ, 2013) ЋЕЛАВА ПЕВАЧИЦА, Ежен Јонеско (Атеље 212, 2014), ЛЕПТИРИЦА, Милован Глишић/ Димитрије Коканов (ДАДОВ, 2015).
Штуцање настаје услед надражаја живаца или можданих центара који контролишу дисајне путеве, нарочито дијафрагму и почиње углавном кад једемо и пијемо алкохолна или газирана пића. Штуцање није вољан чин и обухвата посебан рефлексни лук. Напади штуцања обично престају сами без интервенција. У народу се верује да штуцање настаје онда кад нас неко спомиње!
Али, шта је у ствари штуцање?
Да ли је то начин да се ресетујемо и пробудимо своју успавану или изгубљену душу? Своје право ЈА? Каквим гласом ће проговорити наше унутрашње ЈА и шта је то што остаје иза немогуће љубави?
Покушавајући да одговори на ова питања, Владимир Зујев спаја два наизглед потпуно различита човека – једног научника, историчара, стручњака за етнографију и народне обичаје са потпуковником, патриотом и елегантним боксером.
Ове потпуно различите мушкарце повезује један необичан феномен: у њиховим телима почињу да се буде и сазревају душе које се укрштају и заљубљују, па тако ови људи који у нормални околностима не би проговорили ни реч, осећају потребу да комуницирају и да се макар привремено ослободе усамљености.
Јер, иако је сваки живот другачији, наша усамљеност је потпуно иста.