КАВКАСКИ КРУГ КРЕДОМ

Комад ,,Кавкаски круг кредом” написан је 1954. године. Б. Брехт се сматра најзначајнијим немачким драмским писцем, али је постигао велики успех и као позоришни теоретичар и песник. Његова дела и данас су једнако популарна, те се редовно изводе, како у Немачкој, тако и широм света. Брехтов саркастични стил јавља се у комбинацији са топлим саосећањем према сиромашнима и слабима. У изградњи овог стила служио се тековинама и темама од најстарије до модерне књижевности.

Представа ,,Кавкаски круг кредом” је освојила Гранд-Приx на престижном Међународном студентском фестивалу ВГИК, који је одржан у Москви 2020. године, када је уједно обележио 40 година постојања. Након што је прошла строгу селекцију и у завршници је била у конкуренцији са престижним руским школама (Руски институт позоришних уметности ГИТИС, Сверуски институт С. Герасимов, Руски државни институт представљачких уметности, Позоришни институт Евгениј Вахтангов, Московска позоришна школа), као и са Академијама из Пекинга, Пољске и Чешке.

Поред извођења на београдским сценама (Мата Милошевић, Раша Плаовић), представа је гостовала у Суботици, Ваљеву, као и на позоришним фестивалима у Румунији, Русији и Северној Македонији.

Улоге тумаче: Станислава Николић, Маша Ђорђевић, Ленка Петровић, Мина Обрадовић, Бојана Стојковић, Вукашин Јовановић, Петар Ђурђевић, Драган Петровић и Стојша Ољачић.

Режија/сценски покрет: проф. Марија Миленковић
Композитор: Петар Ђурђевић
Извршна продукција: Ана Најкић
Продукција: Факултет драмских уметности, 2020. Београд

Представа је настала из импровизација на теме којима се Бертолд Брехт бави у комаду „Кавкаски круг кредом“, то су злоупотреба положаја власти, похлепа, издаја, корупција, однос закона и правде, љубав, жртва, социјална неједнакост, хипокризија, мајчинство, хаос и шанса… Увек актуелан Брехт, па самим тим и представа поставља питања попут ,,Може ли се свет променити?” и ,,Како је могуће удесити бољи крај?”

Ова представа износи став нове генерације према свему ономе што се дешава у свету који нас окружује, поглед на сурову реалност и нада да ће упирањем прста у горуће теме, исмевањем свеопште хипокризије друштва (користећи елементе од кабареа, кловнераја, уличног театра па до античког позоришта) барем један човек у публици кренути путем протагонисткиње Груше.