29 Jan БИТИ ИЛ’ НЕ БИТИ
Адаптација текста, избор музике и режија: Хаџи Ненад Маричић
Сценски говор: Биљана Ђуровић
Кореограф: Ана Живановић
Костимограф: Сара Милевска
Супервизор: Божидар Ђуровић
Играју:
Никола Угриновић ( Родриго, Касио, Хамлет, Данкан, Ромео)
Вања Павловић ( Хорацио, Фортинбрас, Јулија)
Анђела Рајић ( Дездемона, Офелија, Дада)
Никола Тодоровић ( Отело, краљ Клаудије, Тибалд)
Александар Петровић ( Јаго, Полоније, Магбет, Меркуцио)
Ирена Станковић ( краљица Гертруда, Лејди Магбет, кнез, Гђа Монтеги)
Представа „Бити ил’ не бити“ говори о путујућој глумачкој трупи која изводи комаде Вилијама Шекспира, приповеда публици о животу и времену великог писца.Глумци савременим стилом, контекстом и симболима, уз минимална средства, доносе призоре из драма „Отело“, „Хамлет“, „Магбет“ , „Ромео и Јулија“, водећи гледаоца до катарзе управо идејом да су Шекспирови постулати сваком времену савременици. Ратови, диктатуре, нетолеранција, извитоперене амбиције, страст која раздире, у спрези са љубављу као најчистијим симболом људске душе. Осамдесетоминутна игра младог ансамбла даје потврду речима чувеног шекспиролога, Јана Кота: „Шекспирови комади се готово никада не играју у целости, јер би трајали и до шест сати. Треба одабирати, скраћивати, сећи. Они ће тада бити сиромашнији од Шекспирових, али биће богатији за нас, за нашу савременост. Важно је само једно: доћи преко Шекспировог текста до савременог искуства, до нашег неспокојства и наше осетљивости.“
Своју премијеру представа је имала у јуну 2016. године, у Народном позоришту у Београду, на сцени „Раша Плаовић“, на којој се поново нашла у новембру исте године, поводом обележавања четиристо година од смрти Вилијема Шекспира, у оквиру ревије представа „Шекпиру у част“, заједно са представама Зрењанинског позоришта ( „Ромео и Јулија“, режија: Никола Завишић), Шабачког позоришта („Перикле“, режија: Никита Миливојевић) и другим.
Такође, учествовала је на бројним фестивалим у земљи и региону: „Нови Тврђава театар“ (Чортановци, 2016.) , „Шекспир фестивал“ (Инђија, 2016.) , „Корифеј“(Колашин, 2017.) , „Барски љетопис“ (Бар, 2017.) , „Дани Зорана Радмиловића“ (Зајечар, 2017.).
