ФЕМКАЊЕ

Режија: Исидидора Гонцић

Играју:
Душан Каличанин
Зоран Пајић
Мина Совтић / Јована Миловановић

ФЕМКАЊЕ: слика и прилика данашњице

“Покондирена тиква” је комедија коју је Јован Стерија Поповић написао 1830. године, одмах после “Лаже и паралаже”, али је објављена тек 1838. године након додатне прераде. Први пут је изведена на позоришној сцени у Београду 1842. године.

Више од два века, главни лик ове комедије карактера, Фема, проста и неугледна малограђнка без стила и лепих манира која је силно желела да побегне из свог занатлијског опанчарског света у вишу класу и постане угледна дама, и даље интригира публику и њена актуелност не јењава. Да би што пре постала део ноблеса Фема је потпуно променила себе, свој изглед и своје понашање. Споља је истина изгледала као припадница вишег слоја, хох госпођа, али је изнутра је била оно што и јесте – једна обична и уображена проста жена која је умислила да је школована и отмена дама из богате породице.

Међутим, шта би се десило да је Стеријина Фема оставила своје потомство? Да ли можемо да замислимо да је њена праунука израсла у исту такву жену? Да ли се малограђанштина преноси с колена на колена?  Каква је то жена? Да ли је можда ви знате? Да ли живи ту негде међу нама?  Ком слоју заправо припада? Чега се плаши? Какви су јој снови? Да ли можемо да замислимо да је она нечија мајка? Како подучава ћерку?

Одговоре на сва ова питања можда може да вам да урбнебесна комедија “Фемкање”, базирана на радњи драме “Покондирена тиква” тако што је целокупна радња заправо смештена у данашње време, доводуећи ликове у сасвим нове наративе које модерно доба носи са собом. Суочавајући се са улогом мајке која мора да остане доследна себи, нова Фема је заправо иста она жена која се из петних жила труди да и своју наследницу обликује на исти начин, плашећи се да кроз њу њено аутетично порекло може бити заувек разоткривено и да истина може изаћи на видело. Динамика односа се компликује додатно када ћерка одлучи да у кућу позове у посету будућег дечка, заправо зета, који квари ту идеалну слику друштва коме Фема тежи. Доводећи у питање цео његов интегритет и понашање којег се гнуша, Фема по ко зна који пут демонстрира слику менталитета у коме и даље живимо – дубоку срамоту и кривицу због онога што заиста јесмо и коме припадамо. Управо се та криза индентитета прелама кроз цео заплет који кулминира катарзом, чинећи управо њу, вођу целе операције, жртвом сопствених комплекса и јефтине манипулације.

Баш као и у оригиналној верзији, ова “комедија за весело друштво” открива прави карактер и нарав у једном друштву препуном изопачености. Ово је прича вођена бритким дијалозима како би се што уверљивије приказала слика нашег народа, а да при том ни у једном тренутку не скрене у непотребно карикатурисање и комичну патетику, већ треба да представља једно велико огледало у коме се сви по мало плаше да погледају и кажу кога виде.

Јордан Цветановић

Маске су пале!

Али испод су остали трагови лажног идентитета или чак неке нове маске.

Зашто играмо улоге измишљених личности, зашто се не разоткривамо и не представљамо у правом светлу, зашто нисмо оно што јесмо?

Зашто желимо оно што немамо, зашто мислимо да су други бољи, зашто на тај начин, скривајући се иза измишљених лица и ликова градимо односе и свој живот?

ФЕМКАЊЕ тј. изигравање онога ко нисам стварно ја показује и преиспитује лажну слику на којој се одражавају људи који нас окружују у реалном и виртуелном свету. ФЕМКАЊЕ показује да ти људи и тај свет живећи у лажи или непотпуној отворености, искрености и истинској комуникацији временом поверују и прихватају ту измишљену реалност као праву. ФЕМКАЊЕ упозорава да истина као и вода увек пронађе свој пут.

А када маске падну и када се суочимо са правим собом и оним испред, да ли ћемо умети да живимо?

Исидора Гонцић