11 Sep ГАБРИЈЕЛА
Представа “Габријела”, је инспирисана драмом Фауста Паравидинија и Дјанпјера Рапе.
Адаптацију је написао Федор Шило.
Представа прати забаван живот три млада глумца који су тек завршили Академију уметности и суочавају се са изазовима у својој каријери. Живе у малој гарсоњери у предграђу, свакодневно се суочавајући с неуспесима на кастингима и разним агенцијама. Паралелно, један од њих доводи девојку у њихов круг пријатеља, која развија посебне односе са сваким од њих. На крају, она остаје у другом стању са неким од њих и приморана је да им саопшти ову вест, што их присиљава да покажу своје право лице. Ова прича приказује изазове са којима се млади уметници сусрећу..
Жанр: Комедија са елементима драме.
У представи играју:
Станислава Николић као Анђела
Лука Севић као Ђорђе
Вељко Стевановић као Андреј
Лука Антонијевић као Филип
Режију потписује Станислав Симић
РЕЧ РЕДИТЕЉА:
Ово дело по чијим смо мотивима Фуста Паравидина и Ђанпјера Рапе адаптирали позоришни комад има врло испиративну причу и да кажем генерацијску причу, младих у двадесетим годинама живота.
Глумачки живот на почетку каријере је инспиративна ствар мени, али као и свака уметност је заправо тешка.Буде се сујете, надметања али и комичне ситуације које су помало апсурдне али и инспиративне за сам комад па тако и режију комада.Драматург Федор Шили је урадио јако добар посао око адаптације комада, али код нас је то заправо остало да смо само по мотивима узели причу и транспоновали је у Београд. Млада глумачка постава – Станислава Николић,Лука Антонијевић, Лука Севић и Вељко Стевановић, и амбициозна продуценткиња Јулија Лола Станковић су ми дали ветар у леђа својом енергијом такође маладалачком, и водили кроз комад, чију режију заправо нисам осетио и лако је имплементирао на сцену.
Било је тренутака када сам се и ја присећао дана на Академији и сетио се почетака каријере.Кроз комад сам заправо доживео присећања на те лепе али заправо и тешке тренутке почетка каријере, доказивања, упорност да се човек смести у уметничком свету, и да пронађе своје место у истом.
Комад је заправо помало Бертолучијевски, где заправо и сами писци по мени црпе инспирацију, а сам Италијански темперамент који смо морали мало у адаптацији да укротимо, даје изузетан шарм комаду.
Ђорђе, Лука, Андреј и Анђела су наши јунаци чији узбудљив и непредвидив живот проживљавамо на позоришној сцени, и на леп начин сам желео да кроз режију комада донесем дух младости која буја и не да ником да узме даха.Свака нова ситуација је само наставак емоционалног ролеркостера самог живота наших јунака, и надам се да ће публика како домаћа тако и инострана прихватити представу са задовољством и уживањем.
