ГАБРИЈЕЛА

Ово дело по чијим смо мотивима Фуста Паравидина и Ђанпјера Рапе адаптирали позоришни комад има врло испиративну причу и да кажем генерацијску причу, младих у двадесетим годинама живота.

Глумачки живот на почетку каријере је инспиративна ствар мени, али као и свака уметност је заправо тешка.Буде се сујете, надметања али и комичне ситуације које су помало апсурдне али и инспиративне за сам комад па тако и режију комада.Драматург Федор Шили је урадио јако добар посао око адаптације комада, али код нас је то заправо остало да смо само по мотивима узели причу и транспоновали је у Београд. Млада глумачка постава – Станислава Николић,Лука Антонијевић, Лука Севић и Вељко Стевановић, и амбициозна продуценткиња Јулија Лола Станковић су ми дали ветар у леђа својом енергијом такође маладалачком,   и водили кроз комад, чију режију заправо нисам осетио и лако је имплементирао на сцену.

Било је тренутака када сам се и ја присећао дана на Академији и сетио се почетака каријере.Кроз комад сам заправо доживео присећања на те лепе али заправо и тешке тренутке почетка каријере, доказивања, упорност да се човек смести у уметничком свету, и да пронађе своје место у истом.

Комад је заправо помало Бертолучијевски, где заправо и сами писци по мени црпе инспирацију,  а сам Италијански темперамент који смо морали мало у адаптацији да укротимо,  даје изузетан шарм комаду.

Ђорђе, Лука, Андреј и Анђела су наши јунаци чији узбудљив и непредвидив живот проживљавамо на позоришној сцени, и на леп начин сам желео да кроз режију комада донесем дух младости која буја и не да ником да узме даха.Свака нова ситуација је само наставак емоционалног ролеркостера самог живота наших јунака, и надам се да ће публика како домаћа тако и инострана прихватити представу са задовољством и уживањем.