КРАЈ ВИКЕНДА

Режија: Катарина Жутић

Улоге:
Љиљана Благојевић
Раде Марјановић

Адаптација текста: Kатарина Жутић
Сцена: Ивана Ћопић и Маја Стојановић
Дизајн светла: Миломир Димитријевић
Дизајн тона: Небојша Живановић
Инспицијент: Ненад Филиповић

Може ли неко боље и истинитије да опише нашу свакодневницу од Моме Капора? Колико пута вам се десило да читајући  Момине приче , кажете себи: “Боже, па ово као да сам ја писао?!  “? Он је, једноставно, ушао у наше животе и управо зато, представа “Крај викенда” је прича о нама, у којој ћемо се сви препознати. Прича о једном обичном пару и једној недељној ноћи, у којој после вечере са пријатељима, своде своје “животне” рачуне, наравно, на ироничан и духовит начин на који је само Мома умео да се изрази. Ова представа је омаж нашем драгом Моми, у години, када се навршава десет година од његове смрти.
Раде Марјановић

Тема комада је вечита тема

На почетку видимо однос средовечног брачног пара. Он је бодљикав, али ипак нежан и осликава мушки и женски принцип понашања. Они се медјусобно муче, па ипак, пазе и воле, што даје динамику њиховом односу. Медјутим, ми мушко – женске принципе посматрамо кроз призму проласка младости, чак ближењу краја средњим годинама. Тако долазимо до осовине комада, теме која представља страх од смрти и суочавање са тим страхом. Намеће се питање: који је мотив страха од смрти? На то питање верујем да сваки човек има свој лични одговор, али заједнички именитељ у већини одговора јесте љубав. Љубав према себи, према својим ближњима је нешто, што чини мотив страха од губитка и страха од смрти. Сви знамо, истина је, да нема бола, не би било страха.

Поетски стенд ап

Разноврсност глумачке игре заснива се на комбинацији жанрова  кроз коју сам водила рад на нашој представи. Разликовали смо три основна жанровска правца: Први правац свакако је песништво, Момо Капор био је песник и његове поетске монологе третирали смо као поезију, како у глумачкој игри, тако и у редитељским поступцима. Други жанровски правац представљају реалистички игране секвенце, као слике из живота. Док је трећи правац – стенд ап, па се глумци отворено обраћају публици са намером да је забаве.