КРОТКА

„Кротка“ је за мене била велики изазов и узбудљиво путовање од постављених питања па до конкретних одговора. „Кротка“ прича једну танану причу о прерано угушеном гласу који се, на крају, далеко чуо. Имала сам жељу да испричам причу о искреној потреби за љубављу, причу о девојичици која је морала прерано да одрасте и постане жена, младом створењу које је желело некога поред себе, а имала је само Бога. Уз постепено расплитање чворова унутар оригиналне „Кротке“ Фјодора Михајловича Достојевског, Мина Петрић, драматуршкиња ове представе, и ја смо успеле да отворимо сагледавање исте приче и догађаја из другог угла. „Благо кроткима јер ће наследити земљу“

Рад на овој представи био је узбудљива потрага за гласом жене која је насловна јунакиња новеле „Кротка“. У новели нам причу о њеном животу и смрти у целости приповеда муж. Тиме што јој одузима моћ говора Достојевски као да нам даје негатив, који је неопходно развити како бисмо сагледали и Кроткину, нему, страну приче. Иако ауторка и ја нисмо задржале ни неколицину речи новеле, мислим да текст представе „Кротка“ апсолутно можемо сматрати верном драматизацијом, јер ниједна креативна одлука није донета без да за њу пружа упориште и сугерише је сама прича. Детективски смо пратиле нит приповедања и доказе о околностима настанка приповетке, те времену у ком је настала, да бисмо дошле до Кротке, дале јој глас и дале јој – име.