МАРКО

На сцени Театра Вук, 14.02.2020. године, биће изведена савремена плесна представа Марко у кореографији Николе Павловића, а у извођењу играча ИУИ Транситион Данце Цомпанy у сарадњи са Ансамблом Метаморфозис.

Савремена плесна представа Марко је настала на основу истоимене композиције Ане Крстајић, која је подстакнута епском песмом Марко Краљевић и Вила.

Композиција Марко је композиција за гудачки оркестар и електронику. Инспирисана епском песмом и митским бићем Виле Равијојле, ова композиција говори уједно и о сукобу два лика, Марка Краљевића и Виле Равијојле, као и о унутрашњој борби саме Виле и њених мисли што је у композиционом смислу постигнуто хармонским средствима и оркестрационим решењима.

Реализација савремене плесне представе Марко, настала је из потребе да се на савремен начин прикаже епско дело и самим тим, наше национално епско стваралаштво приближи млађој генерацији. Савремена композиција Ане Крстајић је била полазиште за креирање кореографије која на јединствен начин доноси суштину епског стваралаштва, кроз транспоновање јужнословенских фолклорних епова у данашње доба, у форму савремене игре.

Пошто је песма Марко Краљевић и вила настала у времену када је потлаченом српском народу који се налазио под турском влашћу био потребан јунак који би се по снази, памети или инату уздизао изнад осталих и као такав враћао наду народу, давајући му снагу да истраје под турским јармом са неуништивим сном о слободи, тако су народни певачи створили мит о Марку Краљевићу, надчовеку огромне снаге који се тешким буздованом у руци супротставља јачим и надмоћнијим турским великашима. Његова храброст, снага и јунаштво су толики велики да му ништа не могу ни виле, лепа и моћна надприродна бића.

Познато нам је да су у словенској митологији виле одувек сматране значајним бићима. Красиле су их необичне особине контрастног карактера, сматране су у исти мах демонским бићима, али и веома блиске људима и привлачне. Говорило се да су кћерке жене и змаја, јако чудне у необичне нарави. Познато је било да од њихове лепоте застаје дах а мушкарци губе памет. Ова митска бића привукла су ми пажњу нарочито због њихових чудних особина које су у исто време и добре и лоше, у вечитом сукобу креирајући једну личност која је у сталној унутрашњој борби сама са собом. Оне су колоплет змајеве огромне снаге и женске нежности, суптилности, заводљивости и лепоте. Има их уз реке, у дубоким шумама, шеткају се по облацима, ослушкују људе кроз ноћну тишину, лутају непознатим и забаченим стазама, играју коло на пустим пропланцима. Вила из песме у исти мах је сујетна као и сва натприродна и митска бића и њен карактер и биће можемо описати као полу демонско и полубожанско. Вила Равијојла је посебна по томе што се сукобљава са јунацима, јер не трпи “лепше грло у Милоша царско”, та својеглава лепотица, ипак се покори Марку Краљевићу и закуне га Богом и светим Јованом, па постане Маркова посестрима.

Ана Крстајић је најуспешнији млади композитор у Србији. Њена музика се изводила у региону као и у Русији, Немачкој, Италији, Француској, Словенији, Грчкој, Великој Британији и у Сједињеним Америчким Државама. Након завршених основних и мастер студија на Факултету музичке уметности у Београду, као и мастер студија на реномираном Беркли Музичком Колеџу (Berklee College of Music, Master of Music in Scoring for FIlm, TV and Video Games 2018), Ана се активно бави компоновањем класичне и примењене музике у Србији и у иностранству. Само током ове године Анин рад се могао чути на пројектима као што су ТВ серије Беса (Прва Српска ТВ) и Жмурке (РТС 1), кратки филмови Покоравање (Србија), 3 Years 1 Night (Пољска), играни филм Хероји (Србија), документарни филмови КРЕКА (Србија) и Hooked On (Кина, Србија) а као ко-продуцент и оркестратор учествовала је на концерту Jele Cello у Сава Центру. Тренутно ради као оркестратор на филму The Deal (Dean Devlin, USA), уз подршку компаније Нордеус организује музички фестивал THE SOUND OF GAMES (Фебруар 2020).

Удружење Института за уметничку игру, у чијем је саставу најстручнији кадар на пољу уметничке игре у Србији, реализовало је плесне пројекте извођене у: Народном позоришту, на 19. и 20. Фестивалу кореографских минијатура; Београдском манифесту; Музеју Народног позоришта у Београду; Клубу Галерија Народног позоришта; Битеф театру; Позоришту на Теразијама; КЦ Панчево; Новој Вароши и Пријепољу, Културном центру РЕX, Дому Омладине у Београду, Белдокс фестивалу, Клубу Галерије Народног позоришта; Студентском културном центру у Београду, Битеф театру; Позоришту на Теразијама; КЦ Панчево; Дому Војске Врање; Задужбини Илије М. Коларца, Фестивалу Дев9т, Фестивалу аутоперформанса СПОТ ТЦФТ у Магацину у Краљевића Марка, Студентском Културном Центру, Сава Центру, Установи културе Вус Стефановић Караџић…

Удружење је у сарадњи са Институтутом за уметничку игру и ПУБС-ом премијерно представило пројекат “Игра Саве Шумановића – Берачице”, у згради Института и у Галерији слика Сава  Шумановић у Шиду, Галерији Лазар Возаревић у Сремској Митровици 2015. године и у Дому Омладине Панчево 2016. године. Пројекат су подржали Министарство за културу и информисање Републике Србије и Галерија Сава Шумановић из Шида.

Удружење је у сарадњи са Институтом реализовало програм манифестације Априлски сусрети 2016- 2018. у Студентском културном центру у Београду, на којима су приказане кореографије професора и студената института, перформанси, изложбе фотографија, видео радова и инсталација.

У оквиру манифестације Ноћ Музеја, премијерно је извведена кореографија “Вечера” у Задужбини Илије М. Коларца.

Премијерно је изведена кореографија за “Кармину бурану”, Карла Орфа под диригентском управом маестра Бојана Суђића у Великој дворани Сава Центра 2017. године.

На малој сцени Раша Плаовић Народног позоришта у Београду 26. јуна 2017. удружење је премијерно приказало дипломску плесну представу “Нушић Триптих” у извођењу и кореографији прве генерације студената Института за уметничку игру свих одсека и у кореографијама Исидоре Станишић (Србија) и Мачеја Кузминског (Пољска). Пројекат “Нушић Триптих” је изведен на Фестивалу Охридско лето и на Нишвилле Џез фестивалу.

На позив Студентског културног центра 30. октобра 2017. године у Великој сали премијерно су изведене “Метаморфозе 2” у режији Доц. Александра Николића а у кореографији Јоване Иконић.

Учешће на 14. Међународном фестивалу „Чембало жива уметност“ који је одржан 6. новембра 2017. године у Битеф театру, кореографија са чембалисткињом Софијом Перовић.

Удружење је омогућило одлазак на такмичење Студентима ИИ године Института за уметничку игру, Анђелији Јовановић и Николи Павловићу, који су представили су кореографију/wорк ин прогреес “Нот Тодаy”, у јануару 2018. године на Дсцхунгел Wиен, годишњем међународном фестивалу плеса и перформанса у Бечу.

У фебруару 2018. године, удружење је омогућило одлазак на престижно такмичење Међународи фестивал плеса ТАНЗОЛYМП у Берлину, студенткињама ИИ године одсека савремене игре на Институту за уметничку игру, Теодори Вујков и Анђелији Јовановић, које освојиле ИИ награду са кореографијом Ф31.6 коју је радила Јована Иконић.

Удружене института је у оквиру манифестације Ноћи музеја на платоу испред Народног музеја у Врбасу 15. маја, представило представу Института за уметничку игру Страдање и убиство Жан Пол Мара у кореографији Николе Павловића, а под менторством Доц. Александра Николића.

Удружење је у оквиру Ноћи музеја представио савремена истраживања студената и професора Института у области уметничке игре која су била приказана у форми кореографија, фотографија и видео радова. Радови су били приказани у згради Института, у Булевару војводе Мишића 43. У Свечаној Сали Института, с почетком изведена је кореографија „Страдање и убиство Жан Пол Мара како их приказује глумачка трупа луднице у Шарантону под вођством Маркиза де Сада“. Затим, кореографије под менторством проф. Дијане Милошевић: Самоћа простих бројева Ђурђије Јеленковић и Инвоцатионс Јелисавете Вученовић.

Удружење је реализовало отварање 27. Београдског летњег фестивала БЕЛЕФ на чијем је челу као уметнички директор проф. Александар Илић, на ком су студенти Института за уметничку игру извели перформансе под менторством Доц. Александра Николића. На свечаном отварању поред студената Института за уметничку игру представили су се ГИПАЦ Суммер Мусиц Фестивал из НР Кине под диригентским вођством маестре ДЖин Фу.

Удружење је реализовало плесну представу Ализа, у кореографији Идо Гидрона, (Израел) која је премијерно изведена 24. јуна 2018. године на Великој сцени Александар Поповић Установе културе Вук Караџић. Пројекат су подржали Секретаријат за привреду Града Београда и Амбасада Израела у Србији.

На сцени Александар Поповић у Установи културе Вук Стефановић Караџић у Београду, 20. децембра 2018. премијерно је изведен СХОWЦАСЕ Института за уметничку игру у оквиру ког су приказане кореографије и савремена истраживања у области уметничке игре у извођењу ИУИ Трансуитион Данце Цомпанy.

У Народном позоришту, на сцени Раша Плаовић 28. јануара премијерно је изведена Монтевердијева опера Крунисање Попеје у режији Доц. Александра Николић и кореографији Проф. Александра Илића и извођењу играча ИУИ Транситион Данце Цомпанy, а под диригентским вођством маестра Алберта Веронезиа (Италија), поводом свечаног затварања Росси  феста, међународног фестивала класичне музике.