11 Sep НАШИ ДАНИ
Радоје Домановић
НАШИ ДАНИ
Адаптирао, режирао и игра: Радослав Миленковић
О ПРЕДСТАВИ
Радослав Миленковић, глумац и позоришни редитељ из Београда, комплетан је аутор монодраме која је од премијере 1984.
На Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну (Златна колајна публике) до данас изведена више од 1400 пута, како на сценама бивше Југославије, тако и у иностранству (Москва, Петроград, Базел, Цирих, Баден, Малме, Лунд, Гетеборг, Халмстад, Будимпешта, Егер…).
Текст представе настао је драматизацијом сатиричних песама В.П.Диса (Наши дани и Химна) и најзначајнијих приповедака Радоја Домановића, (Страдија, Данга и Мртво море) који је оштро, критички беспоштедно и духовито сликао власт свога времена, огрезлу у корупцији и насиљу.
„Иако је био хроничар свога доба, Радоје Домановић је оцртао не само људске односе и карактере у српском друштву и конкретној историјској ситуацији, него и опште људско и друштвено зло, које се универзално препознаје у сваком времену. Кроз имагинарно путовање које главни лик предузима у напору да се, након дугогодишњег изгнанства, врати у своју отаџбину, он се сусреће са представницима власти и постаје учесник и сведок расула и пропасти свих слојева друштва. А најдраматичнију промену главни јунак доживљава када се у преиспитивању националних митова суочава са разарајућом истином која поништава идеализовану (и митоманску) слику земље његових предака. Комбинацијом бравурозног вербалног плана и снажне физичке експресије, потпомогнуте пантомимом, жанровски ослоњене на разноврсна средства, представа својом актуелношћу и ангажованошћу у потпуности кореспондира са својим савременицама тј. нашим данима.”
ИЗБОР КРИТИКА
Као што у музици новог сазвучја један инструмент, синтисајзер на пример, достојно замени целокупан оркестар, тако је и у Миленковићевом театру глас, став, однос, сценски покрет и све што глуму чини истином изнад истине узето из богатог арсенала карактера, с непогрешивом прецизношћу смештено у један једини лик. И ту је основна врлина Миленковићевог умећа: у сценском обличју једног лика понудио је серију карактера, што се у уметности глуме граничи са својеврсним подвигом. Све то јесте велика могућност трансформације каква се ретко среће на југословенским сценама.
Слободан Божовић, ТВ НОВИ САД
Миленковић се не задовољава само пластичном нарацијом Он у хипу, у брзометно изговореној реченици хвата разне типове, сјенча карактере. Говорење прати, али не илустрира, већ исказује снажна физичка експресија, богато и детаљно разрађена пантомимским елементима, која је у монологу „ударача печата“ досегла размјере праве сценске бравуре. У тој експресији истинске су театарске вриједности ове продукције. У интерпретацији овог младог глумца има много непатворена, исконског хитрионског умијећа, али и етичке осовљености што спаја вријеме прошло и вријеме садашње у трагизам сценског времена.
Далибор Форетић, ВЈЕСНИК, Загреб
Ти тако невероватно упечатљиви карактери (Миленковић их у представи НАШИ ДАНИ игра тридесет и шест) које на сцени распознајемо, појављују се само тренутно и начињени су у свега неколико потеза. Али каквих потеза! (. . .) Миленковић доноси на нашу сцену глумачку личност упорним вежбањем оспособљену за све театарске захтеве, наоружану добро савладаним занатом – изврсним сценским покретом и говорном техником, обогаћену изузетним образовањем и, што је можда и најважније, прожету неисцрпном енергијом и са огромном страшћу предану својој уметности.
Весна Ждрња, ПОЗОРИШТЕ, Нови Сад
ДОЂОХ, ВИДЕХ, ПОБЕДИХ!
Овим цезаровским слоганом могло би се резимирати учешће Радослава Миленковића, на управо завршеном 12. Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну где је, за пројекат НАШИ ДАНИ, освојио ЗЛАТНУ КОЛАЈНУ ПУБЛИКЕ. Миленковић, иначе најмлађи такмичар, четврте је вечери, на самом крају Фестивала, тако силовито и упечатљиво извео монодраму НАШИ ДАНИ да је убедљиво победио далеко искусније такмичаре.
НИН, Београд
Радослав Миленковић добитник је награде публике, сасвим разложно и оправдано. Миленковић је припремио представу НАШИ ДАНИ чији је текстуални предложак начињен од Домановићевих сатира и Дисових социјално-критичких песама. Миленковић је показао истанчан слух за одбир књижевног дела. Као редитељ Миленковић је ваљано уочио шта треба подвлачити у Домановићевом реском тексту, а шта оставити без интервенције, чему се ваља подсмехнути, а нашта овлаш освртати, где је инвектива убојита а где је пробитачније алузију разгрнути и преточити је у директан говор. Складно и интелигентно, Миленковић је обавио посао адаптатора и редитеља, на задовољство Миленковића глумца. А као глумац, Миленковић је рационално користио персифлажу, живахно у покрету а сложено у гласовном модулирању. Речју, Миленковић је показао пуну глумачку зрелост, а публици пружио надахнуто тумачење Домановићеве сатире, подсећајући на непролазне вредности неких Домановићевих страница.
Радомир Путник, СЦЕНА, Нови Сад
Радослав Миленковић сачинио је кохерентан сатирички колаж који на својствен начин говори о нашем менталитету и глупости. У тумачењу текста Миленковић се није држао традиционалног казивања монодраме, већ је током извођења, да би разбио једноличност, користио дијалошку форму па самим тиме формирао различите типове у представљању овог одличног остварења.
Авдо Мујчиновић, ПОЛИТИКА ЕКСПРЕС, Београд