ОЖИЉЦИ ОД МЕДА

“Ожиљци од меда“ је поетско-сценска драма са елементима уметничког плеса, која приказује пет кључних трансформација једне жене након што јој је дијагностикован рак дојке. Кроз пет различитих улога – пет верзија исте жене у различитим фазама живота – публика пролази кроз емоционални, психолошки и духовни пејзаж борбе, прихватања, оздрављења и остављања животне мудрости за собом.

• Представа се не бави само болешћу, већ се кроз њу отвара дубље питање идентитета, снаге и наслеђа које жена оставља за собом. Свака етапа је пропраћена уметничким плесним секвенцама, које изражавају унутрашња стања кроз покрет и тишину, тамо где речи више нису довољне.
• У средишту представе је једна порука: „Живот мења наше облике, али не уништава нашу суштину.Искуства нас уче И подсећају на нашу снагу.“
• Ова прича не припада само женама које су се суочиле са дијагнозом – она припада свакоме ко пролази кроз унутрашњу борбу.

Реч редитељке:
Представа коју изводимо настала је из потребе да се говори о ономе о чему се често ћути — о телу које се мења, о страху који се не види, о борби која се не води јавно. Темељи се на причи Ане Дорник, жене која је преживела рак дојке. Али ово није представа о болести. Ово је представа о животу који се наставља. Наша прича се изводи као поезија у простору, уз клавир и флауту. Не тражимо илузију, већ присуство. Не реконструкцију, већ ритам сећања. Гласови и тонови не илуструју, већ отварају простор за слушање — не само онога што је речено, већ и онога што је прећутано. У времену када се тело често посматра као функција, а здравље као статистика, ова представа подсећа да је свака биографија јединствена. Да рана није само медицинска, већ и емоционална, друштвена, интимна. Да преглед није само дијагностички поступак, већ чин бриге о себи. Не нудимо одговоре. Не нудимо утеху. Нудимо простор у којем се може мислити, осетити, повезати. Позивамо публику да не дође да гледа, већ да буде присутна. Да чује причу једне жене, и можда у њој препозна своју, или туђу, или ону коју још није чула. У времену које фаворизује брзину и ефикасност, ми бирамо успоравање. У времену које тражи решења, ми нудимо простор за питање. Како се бринути о себи? Како слушати тело? Како бити присутан — за себе, за друге?

Режија, сценографија, костим, дизајн светла: Ана Јанковић
Драматуршкиња: Ања Билановић
Аутори музике: Марко Весић, Страхиња Радоичић

Играју:
Ана Дорник
Ивана Поповић
Жарко Степанов
Инструменталисти:
Марко Весић
Страхиња Радоичић