ПЕЛИКАН

Режија: Јована Крстић

Сценограф: Нађа Антић
Костимограф: Петра Фотез
Сценски покрет: Вера Обрадовић
Сценски говор: Марија Кнежевић
Дизајн звука: Јана Вуковић
Дизајн светла: Радомир Стаменковић
Клавир: Тара Фишер
Избор музике: Јована Крстић и Тара Фишер
Реализатор звука: Урош Тодоровић
Глас мале Герде: Јелена Радосављевић
Глас малог Фредерика: Душан Станојевић
Асистент костимографа: Вера Радојевић
Фотограф: Нина Прашчевић
Организатор: Тијана Мићановић

ЛИЦА
Елиза: Лена Богдановић
Герда: Јована Крстић
Фредерик: Милан Поповић
Аксел: Раде Ћосић
Маргрет: Вања Јовановић

Пеликан је камерна драма Аугуста Стриндберга, која је својом камерном формом и психолошки мотивисаном структуром ликова, отворила пре стотинак година епоху мале интимне породичне драме.

Тема немогућности одрасле деце да се одвоје од родитеља, материјално, егзистенцијално, стамбено али и суштински као одрасли људи, врло је актуелна у нашој околини и данас. Као да живимо у времену аутодеструкције класичне породице из себичних интереса, у ком деца неодгојена, неедукована, побуњеничка, каква младост јесте, непријатељска, чак и рушитељска према родитељима, где више нема правила и система одржања вредности, у ком је сваки систем вредности доведен у питање, заправо копирају животе својих родитеља-претходника, који су се урушили у декаденцији, хедонизму, мржњи и сумњи, изгубивши суштину и фокус, само што њихови наследници нису прошли фазу личних успона, изградњу вредносног система у циљу бољитка, него су већ у зачетку, као одбегла недонишчад из инкубатора “врло грађанске породице” која је остала без животног напона, родитељске љубави и пажње, се побунили, па су им решења смешна, жалосна, чак и трагична, и неминовно воде у потпуну пропаст.

На крају пеликан је симбол саможртвовања за другог, а колико смо на то спремни?