ПЛАЦЕБО

Драматург: Ђорђе Косић
Кореограф: Јована Иконић
Композитор: Ирена Поповић Драговић
Костимограф: Бојана Костадиновић
Сценограф: Горан Стојчетовић

ЛИЦА:
ПЕТАР  /  Никола Ранђеловић
МИТАР, ЛАЗАР, ТЕСЛА, ДОКТОР  /  Марко Павловић
СВЕШТЕНИК СРБА  /  Бојан Стојчетовић
ДРИНКА  /  Аника Грујић
СТАНКА  /  Милена Павловић
СТЕФАН  /  Никола Ђорђевић
МИЛОШ  / Раде Маричић
БОТОКСА  /  Јасмина Стојиљковић

Реч плацебо долази из латинског језика и значи „удовољићу“ од placeo – „ја удовољавам“, а први пут се помиње у латинском преводу Библије. Године 1811. ова реч ушла је већ у Медицински лексикон Хупера и Kвинсија, где се наводи да је то било који лек направљен тако да више удовољи пацијенту, него да овај има користи од њега. Плацебо ефекат, та невероватна способност ума да оздрави тело користи се и данас у медицини. То је позитиван ефекат изазван аутосугестијом болесника да му неки лек помаже. Овај ефекат настаје прихватањем неке неистине као тачне, да би се сачувао или постигао осећај сигурности. Плацебо показује како је наш ум способан да покрене промене у организму верујући у моћ лажног лека. Драма „Плацебо“ Александра Југовића иде још даље.

Исидора Гонцић