О ПРЕДСТАВИ

Радња комада Биљане Србљановић Породичне приче смештена је на игралиште београдског предграђа 1997. године на ком четворо деце на прагу пубертета, имитирајући понашање својих родитеља, играју мрачне, сурове, насилне, па чак и перверзне игре, разоткривајући тим путем реалност света у ком одрастају. Представа је дипломски пројекат студената Факултета уметности Приштина-Звечан.

Радња се одиграва у руинираном предграђу Београда 1997. године. Четворо деце се игра на разрушеном игралишту породице. Војин (12 година) и Милена (11 година) су брат и сестра који се играју маме и тате, а Андрија (10 година) је њихов другар који им игра дете (сина/ћерку), а ту је и девојчица, Надежда (11 година), која је преживела трауму када је изгубила мајку и расте препуштена улици. Да би је примили у њихово друштво, она пристаје да им по потреби игра пса. Глумачком игром троје младих глумаца, који играју наведене ликове, успевају да покажу разне типове и подтипове родитеља који формирају породицу, дајући комаду комичну ноту, а драмску ноту даје четврти лик, Надежда, и на тај начин успевају да успоставе равнотежу, јер је жанровски комад писан као траги-комедија.