РЕЧ РЕДИТЕЉА

„Ручни рад” (Un ouvrage de dames) је црно хуморна прича француског писца Жан Клод Даноа (Jean-Claude Danaud) о положају жена које ни не схватају да су жртве свог окружења (супружника, укућана, комшија, људи на послу) и које су изгубиле сваку врсту емпатије према сопственом животу, али поседују јако изражену и искрену емпатију према другим женама, што је својеврстан апсурд.

Ово је прича о само три женска принципа, којих има колико и жена на овој планети, али која постају готово стереотипи понашања.

Први принцип јесте жена која препушта другима да јој решавају све проблеме на које наиђе, не из лењости или немоћи, већ из убеђења да она сама то не уме, будући да су је мушкарци убедили у сопствену неспособност у шта је она поверовала.

Други принцип. Жена којој је наизглед све јасно, која зрачи презиром према мушкарцима и која је посветила свој живот борби за права жена, али свим тим женама даје потпуно погрешне и чак бесмислене савете и решења, јер ни сама не уме да реши своје проблеме код куће, па измишља свој живот суперхероине у парку која ради за добробит свих жена, прикривајући сопствену немоћ.

И као трећи пинцип имамо несрећну жену која никада није имала никакав физички контакт са мушкарцем, сем руковања, коју сви око ње убеђују да је због тога благословена, а која ипак жуди за мушким додиром, загрљајем и љубављу као најједноставнијој и најлепшој ствари. Она толико јавно пати и сажаљева себе да је због свих тих ствари потуно непривлачна било ком мушкарцу кога је икада упознала, те се скрива у религиозности, што је такође само фасада.