ТАНКА ПРЕЂА СРЦЕМ СЕ ТКА

Знамо да је пиротски ћилим симбол српске културе, али не знамо готово ништа о животима његових ткаља. Њихова имена, њихов занат и њихов друштвени живот остали су готово невидљиви, у другом плану историје. Много већу пажњу добили су ратови и драматични политички потези владара, док се историја радничке класе и жена сакрила под ћилим. Ова представа осветљава управо мотив ткаља, као радница, као уметница и као жена. У њу су уткане све жене које су дошле у контакт са ткањем или пиротским ћилимом, од античких ткаља Пенелопе и Арахне, до Трнове Ружице и Баба Јаге преко пиротских ћилимарки, па све до модерних уметница као што су Хеди Ламар и Жозефина Бејкер.

Преко заната традиционално намењеног женама, ова представа истражује приче најразличитијих жена, које повезују различите борбе: борбу за финансијску независност, за достојанствено старење, за право на избор и самоћу, борбу против нацизма, борбу жена у науци, борбу за сексуално ослобођење, право на одмор и разоноду. Оријент, као историјски контекст пиротског ћилима, проговара кроз савремену причу о Аладину из трећег света, који на ћилиму мигрира у земље Европе, не би ли се спасао од рата.
Поред богатог документарног садржаја о ћилимарству и ћилимаркама, ова представа садржи и поетско-музичке деонице инспирисане ћилимима, бојаџијским занатом и пиротским народним песмама. Традиција и етно-свет пиротског ћилима тако постају простор за ишчитавање модерне приче о бројним ослобођењима ка којима савремено друштво и даље тежи. Све те тежње своје корене имају у давним данима.

Овом представом желимо да деколонизујемо пиротски ћилим од капитализма: он није бренд на продају; он је пре свега уметничко дело својих ткаља. Желимо да га деколонизујемо и од патријархата: традиционалне вредности на које нас његове шаре асоцирају требало би да буду вредности љубави, солидарности и креативности, а не наметање родних улога.

Ова представа има за циљ да скрене пажњу на значај пиротског ћилима као нематеријалног културног наслеђа, али и да отвори простор за разговор о положају жене у уметности, њеној невидљивости, занатству и друштву уопште. „Танка пређа срцем се тка“ није само представа о прошлости, већ и дијалог са садашњошћу и будућношћу – прича о уметности, заједништву и непрекидном ткању идентитета.

Мина Милошевић