ТИЦА

ЛИЦА:

АЛ КОЛУМБАТО    ВУКАШИН ЈОВАНОВИЋ
младић од седамнаест година     

ТИЦА    СТОЈША ОЉАЧИЋ
младић од шеснаест година   

АЛ КОЛУМБАТО    НЕМАЊА СТАМАТОВИЋ
наредник, двадесет две године

ТИЦА    АЛЕКСАНДАР КЕЦМАН
војник, двадесет једну годину     

ДР ВАЈС    ЖЕЉКО МАКСИМОВИЋ
војни лекар, мајор, педесет година         

РЕНАЛДИ    ДРАГАН СЕКУЛИЋ
на одслужењу војног рока
без ношења оружја , двадесет пет година       

сценограф: МИЛАН МИЛАДИНОВИЋ
костимограф: МИНА МИЛАДИНОВИЋ
композитор: БОЖИДАР ОБРАДИНОВИЋ

инспицијент и суфлер: ГОРАН МЛАДЕНОВИЋ
организатор: АЛЕКСАНДРА СТОЈАДИНОВИЋ
дизајнер плаката и програма: СТЕФАН ЈЕЛИЋ МАРИОКОВ

мајстор светла: МИЛОМИР ЏУВЕР;  мајстор тона: ПЕТАР КАЛИНИЋ; мајстор сцене: ДАРКО ЈАНКОВИЋ;  декоратери: МИЛУТИН КОЛАШИНАЦ, МИРОЉУБ АНЧЕВИЋ, ДУШАН КОМЛЕНОВИЋ; реализатор сценографије: МИЛОШ БОГДАНОВИЋ гардеробер: НАТАЛИЈА НЕШОВИЋ; реквизитер : ДИНА ХРЕЧАК; шминкер: МАРА МИЛОШЕВИЋ;

ВИЛИЈЕМ ВОРТОН (1925-2008) је књижевни псeудоним америчког писца и сликара Вилијема Алберта Ди Ема. Рођен је у Филаделфији, учествовао у Другом светском рату у коме је тешко рањен. У мемоарима објављеним деведесетих година , разматра своју улогу при убијању немачких заробљеника – ” Рат је за мене, иако на кратко, био траума која је дубоко потресла моју душу. Био сам уплашен, бедан и изгубио сам поверење у људска бића, поготову у себе самог”. После рата дипломирао је историју уметности , а докторирао психологију на Калифорнијском универзитету и затим се бави професуром.

Свој први роман “Birdy”објавио је 1978.године када је већ имао 53 године, а затим је следило још 8 романа као и мемоарска литература. “Birdy”, у коме се могу препознати и аутобиографски мотиви везани за постратну трауму,  је изванредно прихваћен и код читалаца и код критике, тако да је Вортону додељена Национална књижевна награда у категорији Први роман. Светску популарност је ово Вортоново дело доживело у великој мери захваљујући филмској екранизацији из 1984.године у режији Алена Паркера, са Метју Модином и Николасом Кејџом у главним улогама. Филм је био један од “култних” филмова осамдесетих година а и освојио је велику награду жирија на филмском фестивалу у Кану.

Занимљиво је споменути да је необично велику популарност Вилијем Вортон стекао у Пољској у којој је гостовао више пута, а чак су и нека његова дела објављена само у тој земљи на пољском језику.

НАОМИ ВОЛАС  (1960.), америчка драмска списатељица стално настањена у Великој Британији, је једна  од оригиналнијих и провокативнијих појава у савременом позоришту. Њени поетски, еротско набијени и политичко ангажовани комади виђени су, како у позориштима на лондонском Вест Енду, Офф-Бродвеју и Француској Комедији, тако и у многим регионалним, провинцијским и студентским позориштима широм света.

Предавала је енглеску литературу и драму на Јејлу, али и на бројним другим универзитетима у САД, као и у Каиру и Амстердаму. Веома је активна у САД али и по целом свету као истрајни борац за људска права.

Написала је 16 драма, 3 филмска сценарија и бројне есеје. Драму“Birdy” која је адаптација познатог романа Вилијема Вортона, написала је 1997.године када је и изведена на лондонском Вест Енду

Моје интересовање за драму ТИЦА (Birdy) сеже до времена од пре неких двадесетак година. Читајући енглеске позоришне часописе сазнао сам да је Наоми Волас направила драматизацију познатог романа Вилијема Вортона и да је тај комад доживео праизведбу на Вест Енду у Лондону. Пошто сам и сам био један од оних на које је екранизација овог романа у режији Алена Паркера оставила дубок утисак, потрудио сам се да из Енглеске набавим ову драму. Добио сам је, убрзо је била преведена, а ја сам кренуо у планирање сценског извођења код нас. Стицајем разних несрећних околности, иако је била направљена и подела и много тога припремљено, овај комад никада није доживео своје извођење, ни у институционалним позориштима нити на независним сценама.

Чамећи у мом орману међу многим позоришним текстовима ТИЦА је чекала време да узлети. Када је дошао тренутак да се, после дугог рада на телевизији, вратим својој основној вокацији, позоришној режији, ТИЦА је провирила из ормана и, на моју велику радост, наишла на интересовање управе Театра ВУК- и ето нас, упркос свим епидемијским изазовима, пред премијером овог комада.

Могло би да се каже да је текст Наоми Волас аутентично драмско штиво, а не само пука драматизација романа Вилијема Вортона. Поготову не реплика на Паркеров филм. Овај текст, написан од стране очигледно веште драмске списатељице, базира се превасходно на доброј традицији англо-америчке драматургије. Кратке сцене, ефектно балансирање између реалистичке приче и стилизованог драмског поступка, пуно флешбекова, изнијансирани ликови – све то пружа и редитељу и глумцима материјал који треба добро протумачити и дефинисати, који се често и отима контроли, али истовремено отвара могућности за вишеслојну позоришну представу која гледаоца дотиче на тананој емотивној равни.

Прича о двојици добрих пријатеља, од којих је један опседнут птицама и тежњом да сам полети, док је други много рационалнији и окренут уобичајеним жељама младог човека, и који су изненада и невољно бачени у вртлог велике ратне кланице, развија се од безбрижне младости до сурове стварности оптерећене постратним траумама.

ТИЦА је прича о снази искреног и дубоког пријатељства, о застрашујућим ефектима које рат оставља на психу  човека, али пре свега основна мисао овог комада је дефинисана сталном и снажном људском потребом да се превазиђу све могуће и немогуће границе како би се досегла крајња слобода и неспутаност појединца.

Ја сам, као редитељ, посебно срећан што ова наша представа открива једну генерацију младих, али изузетно талентованих и маштовитих глумаца који ће тек, у времену које долази,  освајати пуним замахом наше позоришне сцене.

И шта друго рећи!  – Полети ТИЦО да се никад више не вратиш у кавез који те спутава!

Мишко Милојевић